Apiterapija
Komplementarna naučna disciplina , spoj znanja zapadne i istočne medicine.
Potiče od latinske reči APIS - pcela, i predstavlja primenu pcelinjih proizvoda meda,cvetnog praha, propolisa u cilju očuvanja čovekovog zdravlja tako i u cilju lečenja: med, cvetni prah, propolis, matični mleč, pčelinji otrov i vosak.
Primena pčelinjih proizvoda u preventivne i terapijske svrhe datira od vremena odkad postoji čovek o čemu govore mnogi pisani dokumenti i crteži po pećinama koji govore da je čovek oduvek koristio med kao hranu i lek. Sačuvani dokumenti drevnih civilizacija Egipta, Grčke, Rima upućuju da je čovek jos tada cenio lekovita svojstva meda. Hipokrat (460-377god p n.e.) navodi med kao antibiotic, antiseptic, ekspektorans. Aristotel (384-322.god. p.n.e.) pripisuje lekovita svojstva svim pčelinjim proizvodima, poznati lekar Galenus (130-210) koristio je med kao lek.
“Okrepljuje dušu, pomaže probavu, oštri um, obnavlja pamćenje.” Avicena o medu
Jedan od pčelinjih proizvoda MED nazivaju zlatom prirode i zaboravljenim blagom istorije. Predstavlja srž prirode, sok života biljaka. Istraživanja pokazuju da svakodnevno korišćenje meda u dozi od jedne kašičice na dan obezbeđuje niz korisnih efekata na ljudsko zdravlje. To je najjeftinije zdravlje koje danas možete kupiti. Sadrži lako usvojive proste šećere, minerale, vitamine, esencijelne amino kiseline organske kiseline, biljne antibiotike, fitohormone, enzime, masti, belančevine, do sada je dokazano prisustvo oko 300 materija ali to nije konačan broj.
Mogu ga koristiti deca od navršene prve godine, predškolsko i školsko dete, trudnice i doilje, fizički i umni radnici, sportisti kao prirodni doping, osobe treće životne dobi.